Chapter 13

¹ Oèima svojim sve to ja vidjeh, ušima svojim èuh i razumjeh. ²Sve što vi znate znadem to i ja, ni u èemu od vas gori nisam. ³Zato, zborit' moram sa Svesilnim, pred Bogom svoj razlog izložiti. ⁴Jer, kovaèi laži vi ste pravi, i svi ste vi zaludni lijeènici! ⁵Kada biste bar znali šutjeti, mudrost biste svoju pokazali! ⁶Dokaze mi ipak poslušajte, razlog mojih usana poèujte. ⁷Zar zbog Boga govorite laži, zar zbog njega rijeèi te prijevarne? ⁸Zar biste pristrano branit' htjeli Boga, zar biste mu htjeli biti odvjetnici? ⁹Zar bi dobro bilo da vas on ispita? Zar biste ga obmanuli k'o èovjeka? ¹⁰Kaznom preteškom on bi vas pokarao poradi potajne vaše pristranosti. ¹¹Zar vas velièanstvo njegovo ne plaši i zar vas od njega užas ne spopada? ¹²Razlozi su vam od pepela izreke, obrana je vaša obrana od blata. ¹³Umuknite sada! Dajte da govorim, pa neka me poslije snaðe što mu drago. ¹⁴Zar da meso svoje sam kidam zubima? Da svojom rukom život upropašæujem? ¹⁵On me ubit' može: nade druge nemam veæ da pred njim svoje držanje opravdam. ¹⁶I to je veæ zalog mojega spasenja, jer bezbožnik preda nj ne može stupiti. ¹⁷Pažljivo mi rijeèi poslušajte, nek' vam prodre u uši besjeda. ¹⁸Gle: ja sam pripremio parnicu, jer u svoje sam pravo uvjeren. ¹⁹Tko se sa mnom hoæe parnièiti? - Umuknut æu potom te izdahnut'. ²⁰Dvije mi molbe samo ne uskrati da se od tvog lica ne sakrivam: ²¹digni s mene tešku svoju ruku i užasom svojim ne straši me. ²²Tada me pitaj, a ja æu odgovarat'; ili ja da pitam, ti da odgovaraš. ²³Koliko poèinih prijestupa i grijeha? Prekršaj mi moj pokaži i krivicu. ²⁴Zašto lice svoje kriješ sad od mene, zašto u meni vidiš neprijatelja? ²⁵Zašto strahom muèiš list vjetrom progonjen, zašto se na suhu obaraš slamèicu? ²⁶O ti, koji mi gorke pišeš presude i teretiš mene grijesima mladosti, ²⁷koji si mi noge u klade sapeo i koji bdiš nad svakim mojim korakom i tragove stopa mojih ispituješ! ²⁸Život mi se k'o trulo drvo raspada, k'o haljina što je moljci izjedaju!