Chapter 11

¹ Sofar iz Naama progovori tad i reèe: ²"Zar na rijeèi mnoge da se ne odvrati? Zar æe se brbljavac još i opravdati? ³Zar æe tvoje trice ušutkati ljude, zar æe ruganje ostat' neizrugano? ⁴Rekao si: 'Nauk moj je neporoèan, u oèima tvojim èist sam i bez ljage.' ⁵Ali kada bi Bog htio progovorit' i otvorit usta da ti odgovori ⁶kada bi ti tajne mudrosti otkrio koje um nijedan ne može doumit', znao bi da ti za grijehe raèun ište. ⁷Možeš li dubine Božje proniknuti, dokuèiti savršenstvo Svesilnoga? ⁸Od neba je više: što još da uèiniš? Od Šeola dublje: što još da mudruješ? ⁹Duže je od zemlje - šire je od mora! ¹⁰Ako se povuèe, ako te pograbi, ako na sud preda, tko æe mu braniti? ¹¹Jer on u èovjeku prozire prijevaru, vidi opaèinu ako i ne gleda. ¹²Èovjek se bezuman obraæa k pameti i divlji magarac uzdi se pokori. ¹³Ako li srce svoje ti uspraviš i ruke svoje pružiš prema njemu, ¹⁴ako li zloæu iz ruku odbaciš i u šatoru svom ne daš zlu stana, ¹⁵èisto æeš èelo moæi tad podiæi, èvrst æeš biti i bojati se neæeš. ¹⁶Svojih se kušnja neæeš sjeæat' više kao ni vode koja je protekla. ¹⁷Jasnije æe tvoj život sjat' no podne, tmina æe se obratit' u svanuæe. ¹⁸U uzdanju svom živjet æeš sigurno i zaštiæen poèivat æeš u miru. ¹⁹Kad legneš, nitko te buniti neæe; mnogi æe tvoju tražiti naklonost. ²⁰A zlikovcima ugasnut æe oèi, neæe im više biti utoèišta: izdahnut', bit æe jedina im nada."