Chapter 21

¹ Kad se približiše Jeruzalemu te doðoše u Betfagu, na Maslinskoj gori, posla Isus dvojicu uèenika ²govoreæi: "Poðite u selo pred vama i odmah æete naæi privezanu magaricu i uz nju magare. Odriješite ih i dovedite k meni. ³Ako vam tko što rekne, recite: 'Gospodinu trebaju', i odmah æe ih pustiti." ⁴To se dogodi da se ispuni što je reèeno po proroku: ⁵Recite kæeri Sionskoj: Evo kralj ti tvoj dolazi, krotak, jašuæ na magarcu, na magaretu, mladetu magarièinu. ⁶Uèenici odu i uèine kako im naredi Isus. ⁷Dovedu magaricu i magare te stave na njih haljine i Isus uzjaha na njih. ⁸Silan svijet prostrije svoje haljine po putu, a drugi rezahu grane sa stabala i sterahu ih po putu. ⁹Mnoštvo pak pred njim i za njim klicaše: "Hosana Sinu Davidovu! Blagoslovljen Onaj koji dolazi u ime Gospodnje! Hosana u visinama!" ¹⁰Kad uðe u Jeruzalem, uskomešao se sav grad i govorio: "Tko je ovaj?" ¹¹A mnoštvo odgovaraše: "To je Prorok, Isus iz Nazareta galilejskoga." ¹²Isus uðe u Hram i izagna sve koji su prodavali i kupovali u Hramu. Mjenjaèima isprevrta stolove i prodavaèima golubova klupe. ¹³Kaže im: "Pisamo je: Dom æe se moj zvati Dom molitve, a vi od njega èinite peæinu razbojnièku." ¹⁴U Hramu mu priðoše slijepi i hromi i on ih ozdravi. ¹⁵A kad glavari sveæenièki i pismoznanci vidješe èudesa koja uèini i djecu što vièu Hramom: "Hosana Sinu Davidovu!", gnjevni ¹⁶mu rekoše: "Èuješ li što ovi govore?" Kaže im Isus: "Da! A niste li èitali: Iz usta djece i dojenèadi sebi si pripravio hvalu?" ¹⁷On ih ostavi, poðe iz grada u Betaniju te ondje prenoæi. ¹⁸Ujutro se vraæao u grad i ogladnje. ¹⁹Ugleda smokvu kraj puta i priðe k njoj, ali ne naðe na njoj ništa osim lišæa pa joj kaže: "Ne bilo više ploda s tebe dovijeka!" I smokva umah usahnu. ²⁰Vidjevši to, uèenici se zaèude: "Kako umah smokva usahnu!" ²¹Isus im odvrati: "Zaista, kažem vam, ako budete imali vjeru i ne posumnjate, èinit æete ne samo ovo sa smokvom, nego - reknete li i ovoj gori: 'Digni se i baci u more!', bit æe tako. ²²I sve što zaištete u molitvi vjerujuæi, primit æete." ²³I uðe u Hram. Dok je nauèavao, pristupiše mu glavari sveæenièki i starješine narodne te ga upitaše: "Kojom vlašæu to èiniš? Tko ti dade tu vlast?" ²⁴Isus im odgovori: "I ja æu vas jedno upitati. Ako mi na to odgovorite, ja æu vama kazati kojom vlašæu ovo èinim. ²⁵Krst Ivanov odakle li bijaše? Od Neba ili od ljudi?" A oni umovahu meðu sobom: "Reknemo li 'Od Neba', odvratit æe nam: 'Zašto mu, dakle, ne povjerovaste?' ²⁶A reknemo li 'Od ljudi', strah nas je mnoštva. Ta svi Ivana smatraju prorokom." ²⁷Zato odgovore Isusu: "Ne znamo." I on njima reèe: "Ni ja vama neæu kazati kojom vlašæu ovo èinim." ²⁸"A što vam se èini? Èovjek neki imao dva sina. Priðe prvomu i reèe: 'Sinko, hajde danas na posao u vinograd!' ²⁹On odgovori: 'Neæu!' No poslije se predomisli i ode. ³⁰Priðe i drugomu pa mu reèe isto tako. A on odgovori: 'Evo me, gospodaru!' i ne ode. ³¹Koji od te dvojice izvrši volju oèevu?" Kažu: "Onaj prvi." Nato æe im Isus: "Zaista, kažem vam, carinici i bludnice pretekoše vas u kraljevstvo Božje! ³²Doista, Ivan doðe k vama putom pravednosti i vi mu ne povjerovaste, a carinici mu i bludnice povjerovaše. Vi pak, makar to vidjeste, ni kasnije se ne predomisliste da mu povjerujete." ³³"Drugu prispodobu èujte! Bijaše neki domaæin koji posadi vinograd, ogradi ga ogradom, iskopa u njemu tijesak i podiže kulu pa ga iznajmi vinogradarima i otputova. ³⁴Kad se približilo vrijeme plodova, posla svoje sluge vinogradarima da uzmu njegov urod. ³⁵A vinogradari pograbe njegove sluge pa jednoga istukoše, drugog ubiše, a treæega kamenovaše. ³⁶I opet posla druge sluge, više njih nego prije, ali oni i s njima postupiše jednako." ³⁷"Naposljetku posla k njima sina svoga misleæi: 'Poštovat æe mog sina.' ³⁸Ali kad vinogradari ugledaju sina, rekoše meðu sobom: 'Ovo je baštinik! Hajde da ga ubijemo i imat æemo baštinu njegovu!' ³⁹I pograbe ga, izbace iz vinograda i ubiju." ⁴⁰"Kada dakle doðe gospodar vinograda, što æe uèiniti s tim vinogradarima?" ⁴¹Kažu mu: "Opake æe nemilo pogubiti, a vinograd iznajmiti drugim vinogradarima što æe mu davati urod u svoje vrijeme." ⁴²Kaže im Isus: "Zar nikada niste èitali u Pismima: Kamen što ga odbaciše graditelji postade kamen zaglavni. Gospodnje je to djelo - kakvo èudo u oèima našim! ⁴³Zato æe se - kažem vam - oduzeti od vas kraljevstvo Božje i dat æe se narodu koji donosi njegove plodove! ( ⁴⁴I tko padne na taj kamen, smrskat æe se, a na koga on padne, satrt æe ga.)" ⁴⁵Kad su glavari sveæenièki i farizeji èuli te njegove prispodobe, razumjeli su da govori o njima. ⁴⁶I tražili su da ga uhvate, ali se pobojaše mnoštva jer ga je smatralo prorokom.