Chapter 19

¹ I uðe u Jerihon. Dok je njime prolazio, ²eto èovjeka imenom Zakej. Bijaše on nadcarinik, i to bogat. ³Želio je vidjeti tko je to Isus, ali ne mogaše od mnoštva jer je bio niska stasa. ⁴Potrèa naprijed, pope se na smokvu da ga vidi jer je onuda imao proæi. ⁵Kad Isus doðe na to mjesto, pogleda gore i reèe mu: "Zakeju, žurno siði! Danas mi je proboraviti u tvojoj kuæi." ⁶On žurno siðe i primi ga sav radostan. ⁷A svi koji to vidješe stadoše mrmljati: "Èovjeku se grešniku svratio!" ⁸A Zakej usta i reèe Gospodinu: "Evo, Gospodine, polovicu svog imanja dajem siromasima! I ako sam koga u èemu prevario, vraæam èetverostruko." ⁹Reèe mu na to Isus: "Danas je došlo spasenje ovoj kuæi jer i on je sin Abrahamov! ¹⁰Ta Sin Èovjeèji doðe potražiti i spasiti izgubljeno!" ¹¹Kako su oni to slušali, dometnu on prispodobu - zato što bijaše nadomak Jeruzalemu i oni mislili da æe se umah pojaviti kraljevstvo Božje. ¹²Reèe dakle: "Neki je ugledan èovjek imao otputovati u daleku zemlju da primi svoje kraljevstvo pa da se vrati. ¹³Dozva svojih deset slugu, dade im deset mna i reèe: 'Trgujte dok ne doðem.' ¹⁴A njegovi ga graðani mrzili te poslaše za njim poslanstvo s porukom: 'Neæemo da se ovaj zakralji nad nama.'" ¹⁵"Kad je on primio kraljevstvo i vratio se, naredi da mu dozovu one sluge kojima je predao novac da sazna što su zaradili." ¹⁶"Pristupi prvi i reèe: 'Gospodaru, tvoja mna donije deset mna.' ¹⁷Reèe mu: 'Valjaš, slugo dobri! U najmanjem si bio vjeran, vladaj nad deset gradova!' ¹⁸Doðe i drugi govoreæi: 'Mna je tvoja, gospodaru, donijela pet mna.' ¹⁹I tomu reèe: 'I ti budi nad pet gradova!'" ²⁰"Treæi, opet doðe govoreæi: 'Gospodaru, evo ti tvoje mne. Držao sam je pohranjenu u rupcu. ²¹Bojao sam te se jer si èovjek strog: uzimaš što nisi pohranio, žanješ što nisi posijao.'" ²²"Kaže mu: 'Iz tvojih te usta sudim, zli slugo! Znao si da sam èovjek strog, da uzimam što nisam pohranio i žanjem što nisam posijao? ²³Zašto onda nisi uložio moj novac u novèarnicu? Ja bih ga po povratku podigao s dobitkom.' ²⁴Nato reèe nazoènima: 'Uzmite od njega mnu i dajte onomu koji ih ima deset.' ²⁵Rekoše mu: 'Gospodaru, ta veæ ima deset mna!' ²⁶Kažem vam: svakomu koji ima još æe se dati, a od onoga koji nema oduzet æe se i ono što ima. ²⁷A moje neprijatelje - one koji me ne htjedoše za kralja - dovedite ovamo i smaknite ih pred mojim oèima!'" ²⁸Rekavši to, nastavi put uzlazeæi u Jeruzalem. ²⁹Kad se približi Betfagi i Betaniji, uz goru koja se zove Maslinska, posla dvojicu uèenika ³⁰govoreæi: "Hajdete u selo pred vama. Èim uðete u nj, naæi æete privezano magare koje još nitko nije zajahao. Odriješite ga i dovedite. ³¹Upita li vas tko: 'Zašto driješite?', ovako recite: 'Gospodinu treba.'" ³²Oni koji bijahu poslani otiðoše i naðoše kako im bijaše rekao. ³³I dok su driješili magare, rekoše im gospodari: "Što driješite magare?" ³⁴Oni odgovore: "Gospodinu treba." ³⁵I dovedoše ga Isusu i staviše svoje haljine na magare te posjednuše Isusa. ³⁶I kuda bi on prolazio, prostirali bi po putu svoje haljine. ³⁷A kad se veæ bio približio obronku Maslinske gore, sve ono mnoštvo uèenika, puno radosti, poèe iza glasa hvaliti Boga za sva silna djela što ih vidješe: ³⁸"Blagoslovljen Kralj, Onaj koji dolazi u ime Gospodnje! Na nebu mir! Slava na visinama!" ³⁹Nato mu neki farizeji iz mnoštva rekoše: "Uèitelju, prekori svoje uèenike." ⁴⁰On odgovori: "Kažem vam, ako ovi ušute, kamenje æe vikati!" ⁴¹Kad se približi i ugleda grad, zaplaka nad njim ⁴²govoreæi: "O kad bi i ti u ovaj dan spoznao što je za tvoj mir! ⁴³Ali sada je sakriveno tvojim oèima. Doæi æe dani na tebe kad æe te neprijatelji tvoji opkoliti opkopom, okružit æe te i pritijesniti odasvud. ⁴⁴Smrskat æe o zemlju tebe i djecu tvoju u tebi. I neæe ostaviti u tebi ni kamena na kamenu zbog toga što nisi upoznao èasa svoga pohoðenja." ⁴⁵Ušavši u Hram, stane izgoniti prodavaèe. ⁴⁶Kaže im: "Pisano je: Dom moj bit æe Dom molitve, a vi od njega naèiniste peæinu razbojnièku!" ⁴⁷I danomice nauèavaše u Hramu. A glavari su sveæenièki i pismoznanci tražili kako da ga pogube, a tako i prvaci narodni, ⁴⁸ali nikako naæi što da uèine jer je sav narod visio o njegovoj rijeèi.