Chapter 9

¹ Ne raduj se, Izraele, ne klièi k'o drugi narodi; bludu se oda, jer, ostavivši Boga svoga, zavolio si plaæu bludnièku po svim gumnima žitnim. ²Ni gumno ni kaca neæe ih hraniti, i mlado æe ih vino prevariti. ³Neæe više živjeti u zemlji Jahvinoj, Efrajim æe se vratiti u Egipat i neèista æe jela jesti u Asuru. ⁴Neæe više Jahvi lijevati vina, nit' æe mu prinositi žrtve svoje; kruh æe im biti kao kruh žalosti, i neèist æe biti tko ga bude jeo; jer njihov je kruh samo za njih, neæe uæi u Dom Jahvin. ⁵Što æete èiniti na dan blagdanski, na dan svetkovine Jahvine? ⁶Jer, evo gdje odoše pred pustošenjem; prihvatit æe ih Egipat, sahraniti Memfis, srebrna im blaga kopriva æe baštiniti, šatore æe njihove obrasti trnje. ⁷Doðoše dani kazne! Doðoše dani odmazde! Nek' znade Izrael! Lud je prorok, nadahnuti bunca! Zbog velikog bezakonja tvoga i silnog buntovništva. ⁸Efrajim uhodi šator prorokov, stavljaju mu zamke po svim putovima, odmazda je u kuæi Boga njegova. ⁹U duboku su pali pokvarenost kao u dane Gibeje; spomenut æe se Jahve bezakonja njihova i grijehe æe njihove kazniti. ¹⁰Kao grožðe u pustinji naðoh ja Izraela, kao rani plod na smokvi vidjeh oce vaše; oni doðoše u Baal Peor, posvetiše se sramoti i postadoše grozote kao ljubimci njihovi. ¹¹Odletje poput ptice slava Efrajimova: od roðenja, od utrobe, od zaèeæa. ¹²Ako i podignu svoje sinove, oduzet æu ih prije dobi muževne, da, teško njima kada ih ostavim! ¹³Efrajim je k'o da gledam Tir na njivi posaðen, al' æe Efrajim djecu svoju voditi na klanje. ¹⁴Daj im, o Jahve! A što da im dadeš? Daj im krilo jalovo, dojke usahle. ¹⁵U Gilgalu sva je njihova zloæa, ondje sam ih zamrzio. Zbog njihovih djela opakih iz kuæe svoje æu ih izagnati, voljeti ih više neæu, svi su im knezovi odmetnici. ¹⁶Pogoðen je Efrajim, korijen mu je usahnuo; roda neæe imati. Ako im se i rodi djece, ubit æu im mili plod utrobe. ¹⁷Odbacit æe ih Bog moj jer ga nisu poslušali; i potucat æe se meðu narodima.